Napadali na moj salaš vuci
palili ga i Nemci i Turci...
Slušajući ovu prelepu pesmu koja je napisana u vojvođanskom duhu i dočarava ravnicu, kroz istoriju jasno je da su ovu ravnicu pohodili i Nemci i Turci, ali "vuci" odnosno vukovi uvek su bili zagonetka. Poznato je da je stanište vukova planina odnosno planinski krajevi. Zabeleženi su neretki slučajevi da su vukovi pohodili Banat odnosno Deliblatsku peščaru, koja je poznata po ekstezivnom stočarstvu, gde su se spuštali sa Karpata iz susedne Rumunije i pravili štete stočarima.
U ovom slučaju ne radi se o pravom vuku (Canis Lupus) već o stepskom iliti ritskom vuku kako su ga zvali u Vojvodini - Šakalu ili čaglju.
Postoje osnovne tri vrste šakala:
1. Obični šakal ( Canis aureus)
2. Crnoleđi šakal (Canis adustus)
3. Prugasti šakal (Canis mesomelas)
Šakal je životinja nalik vuku, samo mnogo lakše konstitucije. Ima šiljatu njušku, duže uši i kraći debeo rep. Pokriven je kratkom crvenkasto-smeđom dlakom. Kao i svi iz porodice pasa (Canis) na prednjim nogama ima 5 a na zadnjim 4 nokta, veoma snažna, koje ne može da uvuče. Telo mu je dugo i vretenasto i dostiže i do 1m od čega na rep otpada 25cm i dostiže težinu oko 15kg. Živi pojedinačno kao i u manjim čoporima u kojima se kreće i lovi, a sve uglavnom noću - noćna je životinja. Veoma dobro i istrajno trči i prevaljuje velike udaljenosti. Živi u stepama, ravnicama obraslim žbunjem a često i u močvarama. Jazbinu gradi (kopa) u žbunju ili u obalama reka, kanala ...
Mesojed je, što se podrazumeva, mada se šakal hrani sa svim što ulovi, jede zrnevlje i voće a hrani se i lešinama uginulih životinja. Zubi su mu strahovito dugi, oštri, a očnjaci nešto više povijeni u nazad - njegovo su glavno oružje i glavni adut u lancu ishrane i preživljavanja. Razmnožava se jednom godišnje, u proleće, kad ženka okoti najčešće 6-8 mladunaca koji postaju polno zreli već sa godinu dana. Populacija šakala je strahovito porasla u periodu od 1999. godine pa do sada, kada su migrirali iz susednih zemalja, Mađarske i Hrvatske, jer nemaju svog prirodnog neprijatelja. Prvi šakal odstreljen u Vojvodini bio je zabeležen krajem 80-tih godina u lovištu u Bezdanu. Što je tada bila prava senzacija jer se pre toga šakal veoma retko viđao.
Iako ga bije glas da je plašljiv, pobegne čim vidi čoveka, u poslednje vreme se to ne bi moglo baš tako reći. Šakal se sve više približava selima i slobodno ulazi u seoska domaćinstva, gotovo bez straha, te napada sitnu stoku i živinu. U poslednjih nekoliko godina zabeleženi su brojni slučajevi napada i to ne jednog već čitavih čopora šakala na seoska domaćinstva. A sve to u blizini rezervata prirode GORNJE PODUNAVLJE, sela Bački Monoštor, Bezdan, Sombor, Stapar kao i salaša na periferiji Sombora koji su blizu vode (kanala, Veliki bački kanal i kanal DTD). Gotovo svake večeri mogu se čuti krici koje ispušta, nalik kreštanju, što predstavlja pravi alarm za sve pse koji se na to odmah oglašavaju lavežom.
Da su psi čuvari preko potrebni i to u domaćinstvima koji se bave stočarstvom potvrdio je i slučaj iz avgusta 2014. godine na periferiji Sombora u domaćinstvu Aleksandra i Žarka Josića. Njihova kuća nalazi se severozapadno od Sombora i graniči se sa atarom sela Bački Monoštor a na svega 200m nalazi se i Veliki bački kanal, prepun trščaka, žbunastog rastinja i svega pogodnog za nastanjivanje ovog predatora.
1. Obični šakal ( Canis aureus)
2. Crnoleđi šakal (Canis adustus)
3. Prugasti šakal (Canis mesomelas)
Šakal je životinja nalik vuku, samo mnogo lakše konstitucije. Ima šiljatu njušku, duže uši i kraći debeo rep. Pokriven je kratkom crvenkasto-smeđom dlakom. Kao i svi iz porodice pasa (Canis) na prednjim nogama ima 5 a na zadnjim 4 nokta, veoma snažna, koje ne može da uvuče. Telo mu je dugo i vretenasto i dostiže i do 1m od čega na rep otpada 25cm i dostiže težinu oko 15kg. Živi pojedinačno kao i u manjim čoporima u kojima se kreće i lovi, a sve uglavnom noću - noćna je životinja. Veoma dobro i istrajno trči i prevaljuje velike udaljenosti. Živi u stepama, ravnicama obraslim žbunjem a često i u močvarama. Jazbinu gradi (kopa) u žbunju ili u obalama reka, kanala ...
Mesojed je, što se podrazumeva, mada se šakal hrani sa svim što ulovi, jede zrnevlje i voće a hrani se i lešinama uginulih životinja. Zubi su mu strahovito dugi, oštri, a očnjaci nešto više povijeni u nazad - njegovo su glavno oružje i glavni adut u lancu ishrane i preživljavanja. Razmnožava se jednom godišnje, u proleće, kad ženka okoti najčešće 6-8 mladunaca koji postaju polno zreli već sa godinu dana. Populacija šakala je strahovito porasla u periodu od 1999. godine pa do sada, kada su migrirali iz susednih zemalja, Mađarske i Hrvatske, jer nemaju svog prirodnog neprijatelja. Prvi šakal odstreljen u Vojvodini bio je zabeležen krajem 80-tih godina u lovištu u Bezdanu. Što je tada bila prava senzacija jer se pre toga šakal veoma retko viđao.
Iako ga bije glas da je plašljiv, pobegne čim vidi čoveka, u poslednje vreme se to ne bi moglo baš tako reći. Šakal se sve više približava selima i slobodno ulazi u seoska domaćinstva, gotovo bez straha, te napada sitnu stoku i živinu. U poslednjih nekoliko godina zabeleženi su brojni slučajevi napada i to ne jednog već čitavih čopora šakala na seoska domaćinstva. A sve to u blizini rezervata prirode GORNJE PODUNAVLJE, sela Bački Monoštor, Bezdan, Sombor, Stapar kao i salaša na periferiji Sombora koji su blizu vode (kanala, Veliki bački kanal i kanal DTD). Gotovo svake večeri mogu se čuti krici koje ispušta, nalik kreštanju, što predstavlja pravi alarm za sve pse koji se na to odmah oglašavaju lavežom.
 |
| Crnoleđi šakal (Canis mesomelas) |
Da su psi čuvari preko potrebni i to u domaćinstvima koji se bave stočarstvom potvrdio je i slučaj iz avgusta 2014. godine na periferiji Sombora u domaćinstvu Aleksandra i Žarka Josića. Njihova kuća nalazi se severozapadno od Sombora i graniči se sa atarom sela Bački Monoštor a na svega 200m nalazi se i Veliki bački kanal, prepun trščaka, žbunastog rastinja i svega pogodnog za nastanjivanje ovog predatora.
U noći 14-15. avgusta 2014. oko 3:00h posle ponoći Žarko Josić načuo je neke čudne krike i nesvakidašnji lavež pasa što ga je primoralo da izađe iz kuće i vidi šta se dešava. Neposredno iza zadnjeg dvorišta, koje nije bilo ograđeno, nalazio se zasad kukuruza u kome se dešavala krvava drama.
- Ništa nisam mogao da vidim, jer je bio mrkli mrak - kaže Žarko.
- Samo sam čuo režanje i klanje i lomljenje stabljika kukuruza. Tada sam shvatio da su u kukuruzima moje dve kuje MEDENA (4 godine) i BRITA BEGOVSKA (14 meseci). Bilo je strašno! Dozivao sam ih ali nisam mogao, borba je trajala a ja sam rešio da se vratim u kuću jer sam bio bespomoćan u tom momentu.
- Ujutro, pošto rano ustajemo za mužu krava, video sam obe kuje koje su ležale pred kućom, umorne i poprilično izranjavane. Briti je bila pokidana nosna pečurka i to kao da je žiletom isečena dok je Medena imala povrede na obraznom delu glave i na rebrima.
Pomoć obema kujama pružio je dr.vet.med. Željko Rađenović iz Sombora i zaustavio im krvarenje.
- Da nije njih dve ko zna šta bi bilo sa našim svinjama, ovcama pa možda i kravama? Bio je to ceo čopor šakala - potvrđuje Žarko.
 |
| BRITA BEGOVSKA (ARUŠ-AGA OD BABAM BITOLA x MINA) |
Još jednom, po ko zna koji i nebrojeni put, Šarplaninci su pokazali neustrašivost i suludu hrabrost što ovaj događaj nesumljivo potvrđuje.
Нема коментара:
Постави коментар