Različiti tipovi Šarplaninaca

Zbog raznih nedoumica, priča mnogobrojnih samozvanih stručnjaka koji nikada nisu imali priliku da vide, šta je zapravo pravi Šarplaninac, poklanjam Vam ovaj priručnik iz koga ćete naučiti da postoji više tipova Šarplaninca.

Iz ovoga ćete sigurno moći jednog dana da izaberete Vaš omiljeni tip ove rase i da krenete u selektivnom uzgoju tog tipa.

~

MURDŽ tip Šarplaninca

1. MURDŽ tip pasa je gvozdeno sive boje, obično sa tamnom maskom a nekada i bez tj. sa maskom svetle boje (kontra maska), suve gradje, lakše u odnosu na ostale tipove, srednje su visoki ali u proseku niži u grebenu od većine ostalih tipova (uglavnom varira od 65 do 75 cm) mada se kod ovog tipa, i danas a i ranije sreću i ekstremno niski a i visoki psi, nesto je lakše glave, vrlo agresivan i prema ljudima i prema psima, srednje duge do duge dlake, a rep u stanju mirovanja drži opušteno u obliku sablje a u afektu povijen u luk s tim što nikada ne obrazuje pun krug. Ovaj tip pasa poslužio je početkom 20-og veka za obnavljanje tada već gotovo izumrlog psa Slovenačkog kraša ili kako su ga neki nazivali Istarskog, a danas Kraškog ovčara. Kasnije je upravo ovaj tip ušao u standard Šarplaninca kao jedini pravi, a kasnije priznavanjem ostalih boja ostao kao najpoželjniji i dugo vremena favorizovani tip od strane kinoloških sudija iako je na samoj planini bio slabije zastupljen od skoro svih ostalih tipova. Upravo ove činjenice stvorili su oko ovog tipa pasa mnogo kontraverznih tj. suprotnih mišljenja kod zaljubljenika i odgajivača ove rase. 


2. KARABAŠ tip je i danas i u prošlosti bio najzastupljeniji tip na prostoru formiranja rase. Ovi psi su kao i Turski Kangali, pšenično žute boje, svetlije ili tamnije, sa izraženom tamnom maskom. Sam naziv "karabaš" je odomaćeni izraz turskog porekla koji u bukvalnom prevodu znači - crna glava. U okolini Štrpca na Kosovu se sve do 70-ih godina prošlog veka održao u većem broju jedan divan lokalni varijetet Karabaša, vrlo svetle boje - prljavo bele ali ne samo sa tamnom maskom na njušci već sa potpuno tamnim glavama. Ovakvi psi se i danas tamo mogu sresti ali su vrlo, vrlo retki. Karabaš inače spada u više tipove rase, izmedju 70 i 80 cm u grebenu, jake masivne glave, čvrste gradje, podjednako agresivan prema ljudima i prema psima, srednje duge i duge dlake. Držanje repa u afektu mu je identično kao kod Murdž tipa, a u stanju mirovanja može da ga nosi i potpuno ravno tj. opušteno. 

KARABAŠ tip Šarplaninca

MERDŽAN tip Šarplaninca

3. MERDŽAN tip su psi bele boje koja varira od žućkasto bele do snežno bele uvek bez ikakve maske. Merdžan je takodje odomaćena turska reč koja u prevodu znači "biser". Ovi psi takodje spadaju u više pse kao i Karabaši i identičnog su karaktera, s tim što su uglavnom nešto vitkiji i lakši od njih i uže glave u predelu čela, a i u većini slučajeva su srednje duge dlake tako da u velikoj meri mogu podsećati na Turske Akbaše ali oni opet za razliku od Akbaša imaju, ili bi bar trebalo da imaju, jače odnosno dublje i kraće njuške i nešto snažniji kostur. Držanje repa im je identično kao kod prva dva tipa. Interesantan je podatak da je upravo jednog ovakvog psa posedovao i bivši doživotni predsednik SFRJ, Josip Broz Tito. 

4. Ovaj TIGRASTI tip pasa se smatra za jednog od najstarijih i prvooformljenih. Ove pse pored boje od ostalih tipova razdvaja i karakter i fizički izgled. Vrlo su pokretljivi, srednje su visine, lakšeg kostura i generalno gledano najslabije glave koja na prvi pogled posmatraču može da deluje kao lupoidna, ali zato su u većini slučajeva neverovatno jakog ugriza i veličine zubala. Dlaka im je srednje duga mada se sreću i primerci duže dlake ali vrlo retko. Izuzetno je naglašena njegova agresivnost i netrpeljivost prema drugim psima ali to nije toliko izraženo i prema ljudima. Odredba tog famoznog Standarda za Šarplanince u kojoj se tigravost smatra za diskvalifikacionu manu, uticala je čak i na stočare i njihov uzgoj tako da su sada i na samoj planini čisti primerci tog tipa vrlo retki.

TIGRASTI Šarplaninac

 5. MEDOV ili MEDOVAN je jedan vrlo interesantan tip. Njihova boja ide u raznim nijansama braon boje, od svetlije (skoro ridje) ali zato i dosta redje, do vrlo tamne. Ovi psi spadaju u najniže pse, gotovo da nikada nije bilo primerka preko 70 cm u grebenu, ali su zato neverovatno snažnog kostura i velike glave koja bi mogla dobro da stoji i znatno višim psima. Ovi minijaturni tenkovi od pasa sa svojim relativno malim visinama dostižu težine od preko 60 kg. Vrlo su oštri i nepoverljivi ali na prvi pogled deluju potpuno nezainteresovano za posao koji obavljaju i zato često umeju da iznenade silinom i brzinom svoje reakcije u odbrani. Dlaka im je duga, a rep je u mirovanju sabljasto nošen a u afektu je prstenast, uvek zatvara pun krug tj. vrh repa dodiruje sapi. 

6. ZELENDUH se danas smatra za tip koji više ne postoji, doduše niko to sa sigurnošću ne može da tvrdi, ali već dosta dugo vremena nije vidjen nijedan takav pas. Ovaj tip je takodje dosta visok i snažan, naglašeno velike glave poput Medova i verovatno najagresivniji od svih tipova. Njegova boja je siva, ali nije kao kod ostalih tipova gde se mogu videti prelazi u svetlije nijanse oko vrata, na ekstremitetima i slično, već je to boja bez ijednog prelaza u istom tonu po celom telu, kao kod Nemačke plave Doge ili Vajmarskog ptičara, zato je i dobio takvo ime jer zbog boje podseća na duha. Ovaj tip je od ostalih odvajala i najduža i najbogatija dlaka. Rep su u stanju afekta zavrtali tako da obrazuje više od jednog kruga i čak za 1/3 prelazi u drugi unutrašnji krug a i u stanju mirovanja ga iako opuštenog drže gotovo prstenasto ili bolje rečeno obrazujući udicu pri vrhu repa.
 

7. ZLATAN se kao i Zelenduh smatra izumrlim ali se priča da ima još takvih pasa na jugu Makedonije. Ovaj tip pasa je sigurno najveći i najmasivniji od svih. Njegove visine u grebenu, pogotovo kod mužjaka, idu čak izmedju 90 i 100 cm! Ubedljivo je najgori i najlošiji čuvar od svih i gotovo da uopšte ne pokazuje znake agresivnosti, ni prema ljudima ni prema psima. Dlaka mu je duga, zlatno žute do bakarne boje bez tamne maske na glavi, a rep u afektu gotovo da i ne podiže. Ovog psa Grci smatraju za dvorskog psa najvećeg vojskovodje Aleksandra Velikog i nazivaju ga Zlatni Ilirski Mastif ili Molos, a da nisu daleko od istine potvrdjuje i drugi ustaljeni naziv za ovaj tip a to je Skender. Skender, Iskender ili Oskender je turski oblik imena Aleksandar, i baš pod tim nazivom su Turci kroz njihova istorijska učenja spominjali lik Aleksandra Velikog tj. Makedonskog. Još jedna stvar je interesantna u vezi ovog tipa pasa a to je priča da je upravo ovaj tip pasa poslužio Nemcima za kreiranje Leonbergera i da su se mešanci ovog tipa Šarca i nekih linija Kakavkaskih ovčara prikazivali po izložbama kao čistokrvni Kavkasci a da i danas ima potomaka tih pasa koji se šetaju ringovima gde se ocenjuju Kavkaski ovčari.

8. KARAMAN je tip Šarplaninca koji ustvari po standardu i nije pravi Šarplaninac, zato što je potpuno crna boja isto kao i tigrasta standardom eliminisana. Karaman je nasuprot propisanim standardima pas koji se sreće u svojoj pravoj postojbini i narod ga prihvata kao Šarplaninca. Čobanima boja nije toliko bitna koliko karakteristike psa, prvenstveno njegov karakter i da on obavlja svoj čuvarski posao kako treba.
Kinološki savez Makedonije se u novije vreme zalaže da Karamana registruje kao posebnu rasu ''MAKEDONSKO OVČARSKO KUČE KARAMAN'', kako bi i ti psi izašli iz zapećka kinologije i pokazali se u širem svetu. 

KARAMAN

Objavljeno u ''GRUPA LJUBITELJA ŠARPLANINACA'' na fb.