понедељак, 30. септембар 2013.

Одгајивачница Шарпланинаца ''БЕГОВСКА'' FCI 5410

Грб одгајивачнице
(аутор: Десимир Радановић)




Одгајивачница Шарпланинаца ''БЕГОВСКА'' - FCI 5410 налази се у Сомбору, тачније у Ленији (салашком насељу) између Кљајићева и Сомбора.
Одгајивачница је плод односно круна шеснаестогодишњег рада са овом предивном расом.
Име одгајивачнице је настало по имену првог пса који се звао БЕГ  (чија је слика на грбу) који је добијен на поклон од познатог сомборског голубара, такође и љубитеља Шарпланинаца, Ђорђа Бургијашев. Од тог првог сусрета са БЕГОМ креће и моја велика љубав према Шарцима. 
Други пас у одгајивачници била је женка ДИНА.






За кратко време, за свега неколико година озбиљног (професионалног) бављења кинологијом, успео сам да се повежем са много еминентних људи у оквиру расе Шарпланинац као и кинологије уопште. Сарадња је највише заступљена са пријатељима, кинолозима и одгајивачима, из Македоније.
Са Бранком Тасевским из Битола,
кинолошким судијом и власником одгајивачнице
''ОД БАБАМ БИТОЛА''
На првом месту са Бранком Тасевским из Битола, кинолошким судијом и одгајивачем, затим Михајлом Крстевским из Тетова, власником одгајивачнице ''ШАРПЛАНИНСКО БАЧИЛО'', Борчетом Стојчевским из тетовског села Лешок, Владимиром Крстевским из Куманова који је такође кинолошки судија и власник одгајивачнице ''КЕФ'' и разним другим љубитељима и одгајивачима.




Са Владимиром Крстевским из Куманова


                                                                      Ова познанства су уродила плодом а резултат свега, осим трајног и нераскидивог пријатељства, јесте детаљније и боље упознавање расе, као и доношење неколико примерака паса који ће итекако помоћи у даљем раду у напретку расе као и освежењу крви.






АРУШ-АГА ОД БАБАМ БИТОЛА
на дан кад је стигао у Сомбор -
стар 2 месеца



У одгајивачници се налази пас из Македоније из одгајивачнице ''ОД БАБАМ БИТОЛА'', а то је АРУШ-АГА ОД БАБАМ БИТОЛА.









 Права љубав према псима, према Шарпланинцима не пита за границе, за новац ни за потрошено време и пређени пут.
Два одласка у Македонију била су посвећена АГИ због кога је пређено 3500км да би дошао у Сомбор.



Одгајивачница тренутно броји 8 паса, од којих су 6 женки и 2 мужјака. Основу одгајивачнице чине две зреле женке и један приплодни мужјак. Остали пси су у даљој перспективи, још увек су млади и не пуштају се у приплод.

Панорама одгајивачнице

Значај искуства старих одгајивача пружио ми је у знатној мери помоћ како у одгоју паса тако и око саме селекције, припреме паса за изложбу и много чему још.
Поједини пси из одгајивачнице су већ забележили значајне резултате.

ГОРДА
- Специјалка у Обреновцу 08.04.2012. PRM
- CACIB Оџаци 21.04.2012. PRM
- CAC Кула PRM
- Млади шампион Србије
- CAC Стапар 26.08.2012. CAC, BOB
- CAC Стапар 31.08.2013. CAC, BOB

ДУЊА БЕГОВСКА
- Специјалка у Обреновцу 2013. 9-12 месеци - 2. место
- CACIB Оџаци 20.04.2013. PRM, BOB
- Специјалка у Кули 12.05.2013. PRM + најлепши млади пас специјалке

АРУШ-АГА ОД БАБАМ БИТОЛА
- CAC Нови Сад 2013. PRM, BOB
- CACIB Оџаци 20.04.2013. PRM

ПСИ ИЗ ОДГАЈИВАЧНИЦЕ

ГОРДА
2,5 месеца стара
МАЛА АЈША

ДУЊА БЕГОВСКА
ДИЈАНА БЕГОВСКА
АРУШ-АГА ОД БАБАМ БИТОЛА
18 месеци стар
АРКА, 3,5 године стара
МУРЖА, 6,5 година стара






























































ФОТОГРАФИЈЕ СА ИЗЛОЖБИ

ГОРДА
Апатин, 05.05.2012.
ДУЊА БЕГОВСКА
Кула, 12.05.2013.

ДУЊА БЕГОВСКА (фото: Жељко Кекезовић)

АРУШ-АГА ОД БАБАМ БИТОЛА (фото: Жељко Кекезовић)

Ревија ЗОВ, бр. 753 од 31.05.2013.
страна 34.


ИНФОРМАЦИЈЕ О ОДГАЈИВАЧНИЦИ




ШТЕНЦИ ИЗ ОДГАЈИВАЧНИЦЕ

Пре него што изаберете штене, није битно у мојој или некој другој одгајивачници, битно је да знате неколико ствари:
- Немојте да слушате слаткоречиве приче појединаца, јер се данас продаје све и свашта. Неко ће Вам увалити било какво штене и рећи да је Шарпланинац.
- Проверите штене да ли је здраво и исправно, на први поглед да ли је живахно.
- Штене мора, пре него што га узмете, да буде вакцинисано и очишћено од паразита.

КОД НАС СУ
- ПРАВИ ШАРЦИ НА ПРАВОМ МЕСТУ -


Цело легло
Мушко штене
Женско штене
Две женке
Три брата
АРКА са штенцима
Два мужјака
ДОН БЕГОВСКИ
4 месеца стар
Овакви штенци се односе из одгајивачнице
ДИНГО-РОКИ БЕГОВСКИ

СЕЋАЊЕ НА СТАРЕ ЉУБИМЦЕ

Само један пас може да буде први...
Углавном нам он заувек остаје у сећању и увек је он параметар поређења са другим псима - који дођу после њега.
БЕГ и ДИНА су били ти који су оставили дубок траг у мом срцу и увек ћу их се радо сећати.

Д И Н А (01.07.2000. - 05.03.2010.)


Različiti tipovi Šarplaninaca


Zbog raznih nedoumica, priča mnogobrojnih samozvanih stručnjaka koji nikada nisu imali priliku da vide, šta je zapravo pravi Šarplaninac, poklanjam Vam ovaj priručnik iz koga ćete naučiti da postoji više tipova Šarplaninca.
Iz ovoga ćete sigurno moći jednog dana da izaberete Vaš omiljeni tip ove rase i da krenete u selektivnom uzgoju tog tipa.

~


MURDŽ tip Šarplaninca
1. MURDŽ tip pasa je gvozdeno sive boje, obično sa tamnom maskom a nekada i bez tj. sa maskom svetle boje (kontra maska), suve gradje, lakše u odnosu na ostale tipove, srednje su visoki ali u proseku niži u grebenu od većine ostalih tipova (uglavnom varira od 65 do 75 cm) mada se kod ovog tipa, i danas a i ranije sreću i ekstremno niski a i visoki psi, nesto je lakše glave, vrlo agresivan i prema ljudima i prema psima, srednje duge do duge dlake, a rep u stanju mirovanja drži opušteno u obliku sablje a u afektu povijen u luk s tim što nikada ne obrazuje pun krug. Ovaj tip pasa poslužio je početkom 20-og veka za obnavljanje tada već gotovo izumrlog psa Slovenačkog kraša ili kako su ga neki nazivali Istarskog, a danas Kraškog ovčara. Kasnije je upravo ovaj tip ušao u standard Šarplaninca kao jedini pravi, a kasnije priznavanjem ostalih boja ostao kao najpoželjniji i dugo vremena favorizovani tip od strane kinoloških sudija iako je na samoj planini bio slabije zastupljen od skoro svih ostalih tipova. Upravo ove činjenice stvorili su oko ovog tipa pasa mnogo kontraverznih tj. suprotnih mišljenja kod zaljubljenika i odgajivača ove rase. 


2. KARABAŠ tip je i danas i u prošlosti bio najzastupljeniji tip na prostoru formiranja rase. Ovi psi su kao i Turski Kangali, pšenično žute boje, svetlije ili tamnije, sa izraženom tamnom maskom. Sam naziv "karabaš" je odomaćeni izraz turskog porekla koji u bukvalnom prevodu znači - crna glava. U okolini Štrpca na Kosovu se sve do 70-ih godina prošlog veka održao u većem broju jedan divan lokalni varijetet Karabaša, vrlo svetle boje - prljavo bele ali ne samo sa tamnom maskom na njušci već sa potpuno tamnim glavama. Ovakvi psi se i danas tamo mogu sresti ali su vrlo, vrlo retki. Karabaš inače spada u više tipove rase, izmedju 70 i 80 cm u grebenu, jake masivne glave, čvrste gradje, podjednako agresivan prema ljudima i prema psima, srednje duge i duge dlake. Držanje repa u afektu mu je identično kao kod Murdž tipa, a u stanju mirovanja može da ga nosi i potpuno ravno tj. opušteno. 
KARABAŠ tip Šarplaninca
MERDŽAN tip Šarplaninca


3. MERDŽAN tip su psi bele boje koja varira od žućkasto bele do snežno bele uvek bez ikakve maske. Merdžan je takodje odomaćena turska reč koja u prevodu znači "biser". Ovi psi takodje spadaju u više pse kao i Karabaši i identičnog su karaktera, s tim što su uglavnom nešto vitkiji i lakši od njih i uže glave u predelu čela, a i u većini slučajeva su srednje duge dlake tako da u velikoj meri mogu podsećati na Turske Akbaše ali oni opet za razliku od Akbaša imaju, ili bi bar trebalo da imaju, jače odnosno dublje i kraće njuške i nešto snažniji kostur. Držanje repa im je identično kao kod prva dva tipa. Interesantan je podatak da je upravo jednog ovakvog psa posedovao i bivši doživotni predsednik SFRJ, Josip Broz Tito. 

4. Ovaj TIGRASTI tip pasa se smatra za jednog od najstarijih i prvooformljenih. Ove pse pored boje od ostalih tipova razdvaja i karakter i fizički izgled. Vrlo su pokretljivi, srednje su visine, lakšeg kostura i generalno gledano najslabije glave koja na prvi pogled posmatraču može da deluje kao lupoidna, ali zato su u većini slučajeva neverovatno jakog ugriza i veličine zubala. Dlaka im je srednje duga mada se sreću i primerci duže dlake ali vrlo retko. Izuzetno je naglašena njegova agresivnost i netrpeljivost prema drugim psima ali to nije toliko izraženo i prema ljudima. Odredba tog famoznog Standarda za Šarplanince u kojoj se tigravost smatra za diskvalifikacionu manu, uticala je čak i na stočare i njihov uzgoj tako da su sada i na samoj planini čisti primerci tog tipa vrlo retki.


TIGRASTI Šarplaninac
 5. MEDOV ili MEDOVAN je jedan vrlo interesantan tip. Njihova boja ide u raznim nijansama braon boje, od svetlije (skoro ridje) ali zato i dosta redje, do vrlo tamne. Ovi psi spadaju u najniže pse, gotovo da nikada nije bilo primerka preko 70 cm u grebenu, ali su zato neverovatno snažnog kostura i velike glave koja bi mogla dobro da stoji i znatno višim psima. Ovi minijaturni tenkovi od pasa sa svojim relativno malim visinama dostižu težine od preko 60 kg. Vrlo su oštri i nepoverljivi ali na prvi pogled deluju potpuno nezainteresovano za posao koji obavljaju i zato često umeju da iznenade silinom i brzinom svoje reakcije u odbrani. Dlaka im je duga, a rep je u mirovanju sabljasto nošen a u afektu je prstenast, uvek zatvara pun krug tj. vrh repa dodiruje sapi. 

6. ZELENDUH se danas smatra za tip koji više ne postoji, doduše niko to sa sigurnošću ne može da tvrdi, ali već dosta dugo vremena nije vidjen nijedan takav pas. Ovaj tip je takodje dosta visok i snažan, naglašeno velike glave poput Medova i verovatno najagresivniji od svih tipova. Njegova boja je siva, ali nije kao kod ostalih tipova gde se mogu videti prelazi u svetlije nijanse oko vrata, na ekstremitetima i slično, već je to boja bez ijednog prelaza u istom tonu po celom telu, kao kod Nemačke plave Doge ili Vajmarskog ptičara, zato je i dobio takvo ime jer zbog boje podseća na duha. Ovaj tip je od ostalih odvajala i najduža i najbogatija dlaka. Rep su u stanju afekta zavrtali tako da obrazuje više od jednog kruga i čak za 1/3 prelazi u drugi unutrašnji krug a i u stanju mirovanja ga iako opuštenog drže gotovo prstenasto ili bolje rečeno obrazujući udicu pri vrhu repa.
 

7. ZLATAN se kao i Zelenduh smatra izumrlim ali se priča da ima još takvih pasa na jugu Makedonije. Ovaj tip pasa je sigurno najveći i najmasivniji od svih. Njegove visine u grebenu, pogotovo kod mužjaka, idu čak izmedju 90 i 100 cm! Ubedljivo je najgori i najlošiji čuvar od svih i gotovo da uopšte ne pokazuje znake agresivnosti, ni prema ljudima ni prema psima. Dlaka mu je duga, zlatno žute do bakarne boje bez tamne maske na glavi, a rep u afektu gotovo da i ne podiže. Ovog psa Grci smatraju za dvorskog psa najvećeg vojskovodje Aleksandra Velikog i nazivaju ga Zlatni Ilirski Mastif ili Molos, a da nisu daleko od istine potvrdjuje i drugi ustaljeni naziv za ovaj tip a to je Skender. Skender, Iskender ili Oskender je turski oblik imena Aleksandar, i baš pod tim nazivom su Turci kroz njihova istorijska učenja spominjali lik Aleksandra Velikog tj. Makedonskog. Još jedna stvar je interesantna u vezi ovog tipa pasa a to je priča da je upravo ovaj tip pasa poslužio Nemcima za kreiranje Leonbergera i da su se mešanci ovog tipa Šarca i nekih linija Kakavkaskih ovčara prikazivali po izložbama kao čistokrvni Kavkasci a da i danas ima potomaka tih pasa koji se šetaju ringovima gde se ocenjuju Kavkaski ovčari.

8. KARAMAN je tip Šarplaninca koji ustvari po standardu i nije pravi Šarplaninac, zato što je potpuno crna boja isto kao i tigrasta standardom eliminisana. Karaman je nasuprot propisanim standardima pas koji se sreće u svojoj pravoj postojbini i narod ga prihvata kao Šarplaninca. Čobanima boja nije toliko bitna koliko karakteristike psa, prvenstveno njegov karakter i da on obavlja svoj čuvarski posao kako treba.
Kinološki savez Makedonije se u novije vreme zalaže da Karamana registruje kao posebnu rasu ''MAKEDONSKO OVČARSKO KUČE KARAMAN'', kako bi i ti psi izašli iz zapećka kinologije i pokazali se u širem svetu. 


KARAMAN
Objavljeno u ''GRUPA LJUBITELJA ŠARPLANINACA'' na fb.

Мађарска режија

Напомена:
Нисам националиста, никога не мрзим и исто тако не желим никога да увредим овим што пишем. Желим само да скренем пажњу ширем аудиторијуму љубитеља ове наше расе као и уопштено свим кинолозима код нас.
Још од самог почетка кинолошке сезоне, 2012. године, већина кинолога увидела је да су се на изложбама широм Војводине почеле дешавати чудне ствари. Политика је пружила своје пипке очигледно и у кинологију и то у знатној мери.
Често око рингова можете да чујете питање: КО СТОЈИ ИЗА СВЕГА ОВОГА?
Ово питање још увек претставља дилему и није згодно да се о њему пише и расправља али је већ крајње време да се нешто каже у јавности о овим стварима.
Сматрам да би смо се управо од овог тренутка требали требали сви сложити око више ствари, око питања будућности наше расе, око стања уопше у нашем кинолошком савезу као и о спољним силама које крупним корацима продиру у нашу земљу, да се при том нико не буни, шта више да појединци помажу тим странцима да владају на нашој кинолошкој сцени.
Конкретно, кинологијом у Војводини руководи мађарски лоби, који је невероватно јак и сваким даном све се више утемељава. Поједине судије, мађарске националности повезани су са излагачима из мађарске а уједно претстављају везу између њих и организатора изложби које они посећују и на којима излажу своје псе.  Испочетка су се остали излагачи бунили а касније је то постало видљиво до те мере да ти људи ни својом жалбом ништа нису могли да промене.

08.04.2012. Специјалка у Обреновцу,
меморијал ''Обрад Шкипић''

Још на самом почетку изложбе почело је да се хушка около ринга: ''Варга данас носи све!'' Икрено, деловало је мало смешно и наивно јер је јасно било видљиво колико има бољих и квалитетнијих паса од Варгиних из Мађарске. Сам део оцењивања прошао је у најбољем реду све док није дошао моменат кад су пси требали да се поставе по пласману. Тад је све било јасно да ће господин Иштван Варга да однесе све баш као што се причало још пре почетка оцењивања. Закључак свих присутних био је да су судије на самом крају упрскале ствар. Излагачи криве судије, судије се ограђују и стављају све то на терет организатора... Ко ли је сада крив? Иштван Варга се ''као'' прави наиван, не разуме српски језик, па му није баш најјасније што га у свим разредима стављају на прво место. Али је сво време хладан, не изражава много емоција и радости што је победник.
Узалуд бројним негодовањима публике поред ринга, чак и појединих излагача у рингу, све је било џаба. Варгини жвалавци, напирлитани шарци са свиленом длаком као у пудле, са репом међу ногама залепљеним често за стомак, вучени по рингу као усисивачи, са главама обореним до земље, успешно стају на победничко постоље.

21.04.2012. CACIB Оџаци

Пошто је прошле године био мали број пријављених Шарпланинаца у Оџацима, ове године су се поједини излагачи распитивали колико има пријављених чисто из радозналости. Речено им је да има пријављена два пса из Мађарске и још пар наших. То је било званично све до момента кад су се сви излагачи појавили на изложби. Тад је све било јасно, Иштван Варга је пријавио 4 пса тачно онолико колико разреда је било пријављено, тако да има пса у сваком разреду и да однесе све. Добили смо информацију да он тачно има људе који за њега пријављују псе за изложбе и то последњи дан, кад се јасно зна колико паса и у којим разредима има пријављених јер он онда доведе по једног пса у сваки разред и мора да буде целокупни победник.
Судији је непријатно али је вероватно условљен да мора да суди како му је организатор наредио, јер по још једној информацији, то је међународна изложба на којој странци уплаћују по 30 еура по псу, што значи да је Варга дао 120 еура и он мора све пошто пото да освоји како би дошао и идуће године. Тужно али истинито!

22.04.2012. CAC Бачко Петрово Село

У рингу за Шарпланинце, односно друга група, суди судија Иштван Орчик. У разреду младих три кује од којих је најлошија куја, са изразито лошим ставовима задњих ногу, са отвореним ставовима предњих ногу, са жвалом видљивом из другог ринга, са тотално неприпремљеном длаком за изложбу чак на гребену није ни имала длаку, као да је била ошугана, стављена на прво место и добила титулу првака младих. Власница пса, госпођа Клара Бенко из Србобрана, после судијске одлуке напушта ринг брзином звука. Она је добила још две награде и то у две различите расе и то као победник IV групе и награду за најлепшу бебу изложбе. Излагачи негодују, коментаришу, бојкотују судијску одлуку, али узалуд. Из других рингова чује се такође негодовање и излагачи долазе са закључком како су све награде и титуле подељене Мађарима што из Мађарске што из Србије. Чак је и председник КД ''ТИСА'' из Бачког Петровог Села добио прво место у BEST IN SHOW. (часопис ZOV Бр. 725, страна 18).
Ту је све јасно и не треба ништа више да се објашњава.


Фотографија са изложбе - женка која је победила у разреду младих
                                        

05.05.2012. CAC Апатин

Почетак манифестације је требао да буде у 9:30 али се каснило поприлично па је изложба отворена у 10:20 а са оцењивањем се почело тек око 10:45. Шарпланинци су требали да буду оцењивани раније, по замишљеном програму, али су померени за сам крај изложбе тачније у 13:00. Разлог за померање оцењивања био је опет господин Иштван Варга из Мађарске. Тачније, један од организатора дотрчао је до господина, такође судије, Иштвана Бошњака и замолио га да каже на разглас да ће оцењивање шараца бити померено јер се Варга јавио са граничног прелаза Батина (код Бездана) да су га зауставили и да хоће казну да му наплате, али је један од организатора интервенисао преко полиције па неће платити казну али ће да касни на изложбу па га морамо чекати. Зар је требало сумњати у било шта и поверовати да ће неко нешто да освоји? Тако је и било! Судија Милован Мрдак  био је сасвим коректан (чак крајње коректан) што се тиче описа пса у оценским листама али што се тиче пласмана, већ се зна, све је ''морао'' да добије Иштван Варга. Ту судија очигледно није могао да се супротстави организатору.
Овог пута, за разлику од Обреновца, Варга је разумео српски (за дивно чудо) и био је сасвим самоуверен, јер је дошао на сигурну победу, то се видно могло уочити.
Значи, сада знамо да је све везано... Организатори изложбе (у већини Мађари), неколико судија су такође били Мађари, делегат Мађар, излагач из Мађарске који односи све. Али све и на свим изложбама у околини везано викенд за викендом.
Још већа трагедија, сазнајем да је тај исти Иштван Варга добио награду од КСС-а за промовисање и унапређење шарпланинске расе. Не знам чиме је он унапредио расу и питање је да ли су то уопште Шарпланинци?
Постављам питање себи а и другима:
-         Да ли би нашег излагача тек тако неко чекао у иностранству и то још одложио оцењивање док он не дође?
-         Да ли смо ми у својој држави или нисмо?
-         Ко су ти људи у КСС који стоје иза свега овога и ко прима мито за све ово што се дешава, а очигледно је да неко добија дебелу финансијску подлогу?
-         Где смо са судијским кадром кад је питању Шарпланинац?
Нисам био на CACIB-u у Београду 06.11.2011. али су ми причали који су били јер је један наш излагач мало закаснио па га нису пустили у ринг. У питању је Стеван Вукасовић. Што значи да Иштван Варга има веће протекције у КСС него човек који је већ више од 30 година члан тог истог савеза.
Надам се да ће ово наћи разумевање од стране многих и да ће овом доћи крај. Још једном понављам, нисам никога увредио нити сам имао намеру да то учиним. Причам само о једној великој неправди која се догађа и која све више узима маха.

Први пут објављено на сајту ''БАЛКАНСКА КИНОЛОГИЈА'' 06.05.2012. / Шарпланинац 90. део - страна 19.

недеља, 29. септембар 2013.

Dokle je stigao naš Šarplaninac

Često smo u situaciji da na današnjim izložbama gledamo nepravdu, odnosno nestručno i nekvalitetno suđenje. Tada postavljamo pitanja: Ko je tu pametan a ko lud? Ko je kriv zbog toga?
Teško je da tu možemo i naći pravog krivca... Zašto? Problemi koji su sve ovo proizveli nisu nastali u skorije vreme, oni se vuku već decenijama ali, na žalost, još niko ništa nije preduzeo da ih reši!
Mnogi su primetili da je iz godine u godinu sve manje Šarplaninaca na izložbama. Jedni govore da je najveći razlog za to kriza i teška finansijska situacija - ljudi nemaju para za izložbe. Drugi opet govore - to više nije to: Nije to kao što je bilo nekada... Ili nema više onih pasa iz njihovog vremena, pa je to razlog da više ne posećuju izložbe. Pojedine sudije i ''klanovi'' forsiraju samo specijalke (specijalizovane izložbe za Šarplanince) i zagovaraju CAC i CACIB izložbe u smislu da su to samo male manifestacije za decu, mame i tate sa decom i pojedine pse za pratnju i razonodu.

Tu sada postoji nešto što se kosi sa kodeksima kinologije uopšte u svetu. Ako je Šarplaninac pas, rasa kao i sve ostale, ako je on svrstan u II FCI grupu, sigurno mu je mesto na svakoj izložbi. Tako jeste i tako bi trebalo da bude, ali je slika nešto drugačija.
Posmatrajući ocenjivanje pojedinih sudija, a mogu slobodno da kažem da je to procentualno 95%, kad ocenjuju druge rase u grupi i Šarplanince, primeti se znatna razlika. Jednom rečju - Šarac nije popularan. Posebno moram da napomenem da je to najuočljivije kada se bira najlepši pas u II FCI grupi. Tu su na prvom mestu dobermani, rotvajleri, kane korso, bokseri itd. Šarplaninca niko ni ne primećuje u ringu i vidno svi okreću glavu od te predivne rase. To još jednom oslikava nas kao naciju kojoj apsulutno nije bitno ništa što je naše.

Sama izložba pasa kao manifestacija je veoma skupa. To najbolje znaju organizatori. Ali, pored toga što je ona prvenstveno namenjena odgajivačima pasa, da izlože i prikažu svoje pse, isto tako ona bi trebala da ima, a ima samo mi ne znamo, edukativni karakter za sve ostale posetioce izložbe.
Sudije su svojom nestručnošću kao i nezainteresovanošću za rasu, u znatnoj meri doprinele celokupnoj današnjoj situaciji. Sudija bi po pravilu trebalo da ispuni ocensku listu na kojoj bi prvo vlasnik psa a zatim i svi ostali videli dobre i loše karakteristike psa. Mišljenje sudije ne mora da nam se dopadne ali ako on napiše svoje mišljenje a pritom rečima (naglas) obrazloži to što je napisano u ocenskoj listi, on je svoju dužnost ispunio po svim pravilima. Na žalost, takve sudije možemo na prste nabrojati. Sve se radi s brda - s dola! Ako sudija u jednoj ocenskoj listi napiše: ODLIČNE KONDICIJE, DOBRO NOŠEN REP, DOBRA GLAVA.  I to je sve! Šta vlasnik psa tu može da kaže i šta da nauči? Da li je njegov pas dobar ili loš? Da li je tu sve rečeno? Ovakav način ocenjivanja, pritom bez ikakvog objašnjenja ni vlasniku ni prisutnima, ne vodi nikuda. Kakva dalja perspektiva može da se očekuje posle više uzastopnih ovakvih izložbi? Kako jedan početnik u uzgoju, koji dovede prvi put psa na izložbu i ovako mu sudija napiše, može dalje da napreduje? Šta je on mogao da nauči na toj izložbi? Ništa! Možda je neko došao na tu istu izložbu sa namerom da kupi baš Šarplaninca. Ako sve ovo vidi i čuje (odnosno ne čuje ništa) teško da će još dugo posle toga biti zagrejan - odlučiće se za drugu rasu.

Šta je još uništilo Šarplaninca? U svim parkovima i gradskim šetalištima, gde se izvode psi u šetnju, svaki drugi pas je Zlatni retriver. Zašto? Umiljat pas, voli decu, voli da se kupa, lak za održavanje. A Šarplaninac: Opasan pas, agresivan, ujedljiv, izuzetno krvoločan, mnogo jede, u starosti poludi, napada gazdu i obično mora da se uspava (ubije). Sve ovo naravno da nije tačno!
Ovu ružnu sliku o ovom divnom planinskom gorostasu svorili su prvenstveno ''loši ljudi'' koji su, podrazumeva se, uglavnom i loši vlasnici. Ko ne voli životinje taj ne voli ni ljude. Šarplaninac je po prirodi veoma skroman pas, ali tu njegovu skromnost ljudi zloupotrebljavaju. Pas je uglavnom pas, on treba da živi kao pas, da pati, da gladuje, da ceo život provede na 2m lanca uglavnom u blatu, u nekom buretu, starom frižideru itd. Taj pas mora vremenom da poludi. Kao što je čoveku teška robija tako je teška i psu. Ceo život provesti na lancu - ravno je doživotnoj robiji. Ta nervoza često prouzrokuje napad na čoveka. U suprotnom, Šarplaninac nije krvolok i instiktivno ne napada čoveka. Naprotiv, on je od pamtiveka uz čoveka i u dobru i u zlu. On je pratilac i čuvar stada, ljudi i okućnice.

Jedna od stvari je i naša kinološka aljkavost - nedisciplina na izložbama. Mogli ste, ako ste posećivali izložbe, da vidite kada pojedinci dovedu Šarplaninca direktno sa lanca ili čak na tom istom lancu na kome je vezan kod kuće. To je loša strana ekrana! Tako nešto u Evropi i svetu je nedopustivo! Tamo se vrlo dobro vodi računa o kodeksima ponašanja na izložbama. Postoje pravila kako i kakav pas se uvodi u izložbeni prostor. Ti kodeksi nisu u potpunosti dobri za Šarplaninca kad je u pitanju eksterijerna priprema za izložbu, u smislu kupanja, feniranja i puderisanja pasa. Takve slučajeve možemo da vidimo kada se na našim izložbama pojave psi iz susednih zemalja (kao na primer Mađarska) gde su psi svilene dlake, pufnasti kao pudle - što je totalno suprotno od standarda rase. Mi moramo da izvučemo neki zaključak - da se držimo zlatne sredine, ali da ne idemo ni u jednu krajnost. Poučno bi bilo da od kolega iz inostranstva naučimo kako se psi pripremaju za izložbe - u smislu ring dresure, kao i sami vlasnici (ili hendleri) kako su kulturno i po propisu obučeni. Sudije bi tu trebale da uvedu red! Ali pre toga treba i njih dovesti u red. Nikako ne sme da se desi da sudija uđe u ring a da pritom nije kulturno obučen. Jedna od najružnijih slika koje sam video bilo je da sudija drži cigaretu u ruci i puši za vreme ocenjivanja. To još uvek ima samo u Srbiji!

Sve ovo, po malo, na ovaj ili onaj način, doprinelo je da naš Šarplaninac postaje pas drugog reda.
Trebali bismo da se zapitamo zašto je to tako?
Da li ćemo da se popravimo... Vreme će pokazati!