Danas su u prirodi Šarplaninac i vuk neprijatelji a u daljoj prošlosti su rođaci - tačnije vuk je predak našem Šarplanincu kao i mnogim rasama koje su od njega nastale.
Smatra se da su sve ovčarske rase nastale tako što je čovek prvo pripitomio vuka i njega naučio da čuva stado od svoje ostale braće - divljih vukova. Dugogodišnjom selekcijom i ukršanjima, kao i uslovi života uz čoveka od koga je vremenom počeo i da zavisi, pripitomljeni vuk (kasnije ovčarski pas) u znatnoj meri promenio je svoje životne navike. Kao prvo, prestao je da lovi jer je hranu dobijao od čoveka, njegov zadatak bio je samo da čuva poverenu mu imovinu dok njegov rođak koji je ostao da živi u divljini morao je i dalje da živi od svojih zuba koji su mu bili jedino oružje za opstanak.
Tako je ostalo do dana današnjeg.
Pas je do danas ostao u službi čoveka, odan i veran čoveku - čuvajući stada od vukova. Vukovi su kako u prošlosti tako i danas ostali predatori čija je potreba da napadaju stado da bi se prehranili. Iz toga je neminovno da su pas (u našoj priči Šarplaninac) i vuk u čestom bliskom kontaktu - prsa u prsa.
Baš ta borba je česta tema razgovora i rasprava - ko je jači?
 |
| Časopis ZOV br. 749 - 5.april 2013. |
Na naslovnoj strani časopisa ZOV:
''STOČARI PODGOJILI VUKOVE''
 |
| Stočari podgojili ''GORSKOG CARA'' |
Tokom poslednjih desetak godina svedoci smo evidentne ekspanzije vučije populacije u Srbiji. Ona je posebno uočena u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji. Migratorna kretanja stanovništva iz sela u gradove oslobodila su vukovima pa i drugim vrstama divljači stanišni prostor.
Vukovi, međutim, posebno otežavaju ionako težak život preostalom stanovništvu na selu koje se pretežno bavi stočarstvom. Šokantno je svako suočavanje sa stradanjem stoke, a još teže je naplatiti štetu. Premravanjem odstrenjenih vukova u poslednjoj deceniji, zabeležen je evidentan fizički porast vukova. Dve tri godine unazad, po fizičkim karakteristikama, vukovi su znatno krupniji u odnosu na primerke koji su odstreljivani ranijih godina.
Ranije odstreljivani vukovi bili su dužine do 150cm, visine u grebenu od 72cm do 74cm, dužine glave do 25cm i težine od 28-35kg. Za razliku od tih vukova, najnoviji odstreljeni primerci su dužine 160cm do 170cm, visine u grebenu od 75cm do čak 81cm, dužine glave od 27-31cm i težine od 45-54kg.
(citat iz ZOV-a)
Ista situacija je u Makedoniji, u postojbini Šarplaninca na Šar Planini. Ministarstvo za poljoprivredu republike Makedonije, unazad nekoliko godina, počela je subvencioniranjem stočarstva - tačnije ovčarstva. Ideja je proistekla da se zaštiti i sačuva šarplaninski sir, kao nacionalni brend kao i da se sačuvaju neke od autohtonih rasa ovaca. Povećavanjem stočnog fonda znatno se povećao i broj vukova na Šari. Lovci kažu da su u zadnjih nekoliko godina viđali abnormalno krupne primerke vukova, a neki kapitalci su i odstreljeni (jedan je imao visinu preko 80cm i preko 70kg).
Kada sve ove podatke sumiramo, moramno da se osvrnemo i na našeg Šarplaninca. Gde je on u ovoj priči? On koji je predodređen da se bori sa ovakvim gorostasima - da se zapitamo, može li on to? Može li on, kako ga danas ograničavaju na visinu od 62-66cm i na težinu od 35-40kg, da se nosi sa super teškašem znatno višim i težim od sebe - a koji je još (kako smo rekli na početku) i divlja zver čiji su zubi ubojito oružje.
Poređenja:
 |
| Dva tipa Šarplaninca i vuk prosečne visine |
 |
| Lakši tip Šarplaninca i veliki vuk |
 |
| Sarplaninac na ''gornjoj granici'' poželjne visine i veliki vuk |
 |
| Vukovi i Šarplaninci |
Ako uporedimo sve ove slike smatram da je vrlo jednostavno izvući zaključak - nemoguća je borba sa vukom. Ni najveći Šarplaninac (ovaj izvornog tipa) nema mnogo šansi protiv ovakve zveri i to ovakvih razmera. Jednostavno je činjenica da manji ne može protiv većeg - dovoljno je ako uporedimo i ova dva Šarplaninca.
 |
| Dva tipa Šarplaninca |
Sve je jasno! To nam dođe kao kada bismo u istom bokserskom ringu gledali dvojicu sportista iz dve različite kategorije - iz pero lake i super teške.
A TO JE NEMOGUĆE!
